четвртак, 22. октобар 2015.

Горан Дакић: Коме смета јака Јелена Дабарчић?

Глуво је доба ноћи. Вријеме када се доносе сумњиви посланички закључци.
Чекам такси, јербо је два сата послије поноћи.
Пристиже прика. Идеал, возило број 19.
- С посла? – пита ме таксиста.
- С посла – кажем ја.
- Новинар?
- Новинар.
- Видје ли ти оно данас?
- Видио.
- Тако и треба. Све их уза зид ваља. Нека одговарају.
- Ко, болан?
- Ови у Сарајеву.
- Зашто?
- Како зашто? Јеси ли слушао ти шта су они причали?
- Јесам.
- Неће они мени рушити оно за шта сам ја ратовао. Нека они ратују као ја, па нека руше онда ако могу.
- Ама, човјече, није тако – покушах да објасним у пар реченица стање ствари. Прика стрпљиво саслуша будалу цијелих девет секунди, а онда сасијече:
- Видим ја да су и вас новинаре купили!
- Ко, јадан не био?
- Опозиција!
- Чиме?
- Парама!

Оставимо ли по страни стару кафанску истину која вели да о патриотизму најприје говоре дезертери, ваља рећи ово: за све ово крива је Јелена Дабарчић. Објаснићу амандмански, како би рекао Шукало boy. Вратимо се дан-два уназад.

Велики мештар свију хуља је преко послушничких сателита инсталирао закључке у којима је, како љутито рече Чава, озваничен одстрел политичких неистомишљеника. Што је, без сумње, тачно. Јер госпару су Додику битне двије ствари: да су он и сви његови у фотељама и да те фотеље нису иза решетака. Не кажем да би представници опозиције у заједничким установама шмирглали те решетке, но велим да гу'ица цвика. Како и не би. ПДП је тактички веома мудро сакрио 151 тачку одбране од медија, али све те тачке вјероватно и даље стоје на снази и рачуне - како домаће, тако и иностране - ваља сачувати.

Представници опозиције су од почетка знали да неће имати равноправан положај у скупштинској расправи. Знали су од првога дана да ће Жекс лупетати као Богданић по здравству, а да ће они, након обраћања парламенту, постати непокретне мете. Због тога су Иванић&Црнадак и одбили да учествују у расправи, мада честита интелигенција сматра да то и није нека штета. СДС је, ипак, одлучио да се појави пред посланичким ноблесом. Прво је изашла miss СДС-а Младен Босић, а за њом и њена пратиља Огњен Тадић, којe су рекле толико паметних и битних ствари колико и горепоменути двојац ПДП-а. Потом су, заједно са остатком опозиције, неколико пута прошетали до ходника и клозета, јер је фрау Жекс глагољала, а онда су, у скупштинској паузи, обнародовали да се повлаче са засједања јер им није омогућен равноправан положај у скупштинској расправи! Босић је притом искористио прилику да нагласи како се СДС неће извинити РТРС-у због Мектићевог бахатог јуриша, а онда је, тако храбро и одлучно, утекао са говорнице, не дозволивши новинарима да га упитају још понешто.

Млађо је знао оно што знају и на Оштрељу: ако неко, сем новинара, и прати скупштинско засједање, онда је то безбели прије редовне паузе, док камере још понешто и снимају, док новинари ту и тамо записују, док се батерије на диктафону нису свеле на пола црте, а онда је, схвативши да је оквирима за наочаре истекао рок, утекао као увријеђена снајка. Појео је са Мићићем мућкалицу у ресторану и то с ногу и – натраг по одвојени живот. И ту сада долазимо до Јелене Дабарчић.

Пет пута сам, у ових годину дана, тражио од Јелене број телефона неког СДС-овог функционера. Посљедњи сам пут тражио контакт златног дечка Милинића. И вазда је одговор био: Јој, вјеруј ми да немам! Прије два дана сам од Јелене Дабарчић тражио број Јелене Дабарчић, али ни то није имала! Али је обећала да ће поводом тога објавити саопштење! Босић – и то је сада дефинитивно – о медијима зна колико и о политици, што ће рећи – nada! Његов Перо Симић требала би да буде Јелена Саопштење Дабарчић, али то је узалудно, јер она напросто никада ништа ни о чему не зна. И умјесто да пришапне свом предсједнику да је сада прилика да медијима каже све што мисли и да одговори на свако питање, ако треба дрско и безобразно, Јелена крила рукама и прекида конференције, а потом зове поједине телевизије или новине и пита како је могуће да је у прилогу Чавић ишао прије Босића или да је Босићева изјава у антрфилеу, а не у лиду текста? И да би ово слово одмакли од личних имена – није Јелена Дабарчић име и презиме.

Она је дијагноза. Она је симбол онога што СДС јесте данас. Она је симбол онога што опозиција јесте данас. Ништа не зна, свега се плаши, воли камере, али не и диктафоне и микрофоне, а изнад свега вјерује у – саопштење! И захваљујући таквом односу снага десило се незамисливо – Додиков режим сатјерао је опозицију у ћошак и то у тренутку када управо опозиција има десетине великих и стотине малих аргумената да учини обрнуто!

Зашто таксистички прика с почетка овога текста сматра да су представници РС у заједничким установама без сумње издајници, иако не зна ни како, ни зашто, ни гдје, ни о коме, ни о чему? На то питање мора да одговори Јелена Дабарчић и све остале Јелене Дабарчићке Савеза за промјене. А Младени Босићи требају да их добро саслушају. Али за то постоје два услова: да Јелене имају шта да кажу и да су Младени у стању да чују и нешто друго осим умилног еха властитих наочара.