четвртак, 04. фебруар 2016.

Top Secret/novi SDK: Tegeltija od Banke Srpske pravi Poštansku banku

piše: Slobodan Vasković

Zoran Tegeltija, ministar finansija, otpočeo je veliku akciju utapanja “Banke Srpske” u “Pošte Srpske”, kako bi formirao Poštansku banku.

“Pošte Srpske” od ranije imaju odluku da mogu formirati banku, a “Banka Srpske” još ima dozvolu za rad. “Pošte” bi dale kapital. 

Riječ je o 15 miliona maraka, koje “Pošte” imaju sklonjene “ustranu” upravo zbog namjere da osnuju banku. Tih 15 miliona je minimum kapitala potrebnog da bi se ostvarila ova poslovna akcija. 

U tom planu je i namjera da se sa lošim plasmanima učini kao što je “Hipo banka” uradila preko firme “Heta”. Loši plasmani bi ostali u banci sa ispravkama do visine kolaterala, a onda bi ih ta firma (neka nova “Heta”) prodavala. 

Loše plasmane koje nemaju kolateral bi isknjižili i pokrili bi ih ispravkama. 

“Pošta" bi svojim prihodom pokrivala troškove, a prodala bi se sva imovina “Banke Srpske". 

Na taj način bi se dijelom pokrili gubici i zaustavio dalji rast troškova u “Banci Srpske”, jer bi otpustili sve radnike. “Pošta” bi svojom infrastrukturom mogla da odgovori potrebama banke. 

Ukoliko bi ova poslovna akcija, koja se već vodi u strogoj tajnosti, uspjela, Tegeltija tvrdi da bi njom mogli da spasu depozite RS, koje bi vremenom ta novouspostavljena banka zamijenila sa drugim depozitima.
(Naprimjer: 20 miliona KM ERS, koji propadaju sa Bankom Srpske, se mijenja sa 20 miliona štednih uloga građana.) 

Drugi benefit je izbjegavanje krivične odgovornosti ministra finansija Zorana Tegeltije, koji je lično zvao direktore javnih preduzeća da prenesu novac firmi na račune “Banke Srpske”, iako je znao za negativan revizorski nalaz.

On to nije smio da radi, a kao ministar je bio dužan da nakon negativnog revizorskog izvještaja reaguje. U tom trenutku je budžetskih para i novca javnih preduzeća u Banci Srpske bilo 15 miliona, a Tegeltija ih je svojim nalozima povećao na 23 miliona. 

Lično on je Poreskoj upravi naložio da u “Banci Srpske” drže pare, kao i nekim preduzećima iz sistama ERS.

Svu krivicu, nakon što je “Banka Srpske” došla u velike probleme i defakto prestala da radi, Tegeltija je pokušao da svali na poslednju upravu te banke; Kada je uvidio da to ne ide, sada pokušava ovom varijantom “zatrpati” sve napravljene probleme. 

Tvrdi se da bi na ovaj način moglo da se spase više od 100 miliona maraka, kao i da bi ova kombinacija ojačala i “Pošte Srpske”, koje su veliki gubitaš. 

Tegektija ima podršku direktorice “Pošta” Jasminke Krivokuće.

Suština je da prave novi SDK-a.

Ključni momenat je, ipak, Tegeltijino ubjeđenje da bi bar kratkoročni spas “Banke Srpske” spriječio štete po Agenciju za osiguranje depozita BiH, jer ako banka ne padne, nema ni isplata oštećenih, a onda nema ni Tužilaštva BiH. 

Sve navedene poslove oko formiranja Poštanske banke namjeravaju završiti tajno i tako sve dovesti pred svršen čin. 

Problem je ko će i kako voditi tu banku i da li će građani vjerovati u nju?! I koliko je cijela akcija dobar izlaz iz problema, s obzirom da je "jedini izlaz"?!

Agencija za bankarstvo Republike Srpske je 16. novembra 2015. godine uvela privremenu upravu u „Banku Srpske“ i suspendovala sva prava Nadzornog odbora.
 “Razlozi za imenovanje privremenog upravnika su to što poslovanje Banke nije u skladu sa Zakonom o bankama RS i drugim zakonskim i podzakonskim propisima”, saopšteno je tada iz Agencije za bankarstvo.
Nezavisni revizor je “Banci Srpske” ranije dao negativno mišljenje o radu s nizom primjedbi na njeno poslovanje i friziranje poslovnih rezultata, od pogrešnih knjiženja, rezervacija, ispravki vrijednost hartija od vrijednosti iz inostranstva, do procjene nenaplativosti kredita, neusklađenost s propisima Agencije, pa do procjene vrijednosti imovine.

Ekonomisti u RS su ranije izrazili sumnju da je ova banka prikrila gubitak od 17 miliona KM.

“Banka Srpske” je nastala nakon dokapitalizacije nekadašnje propale Balkan Investment banke.