недеља, 4. октобар 2015.

Драган Чавић: Против поскупљења струје мора се организовати отпор



Предузећа из система Електропривреде РС увелико се служе фризирањем финансисјких извјештаја, како би се од очију јавности сакрило катастрофално стање, узроковано огромном пљачком, али и лошим управљањем страначки изабраних директора. На овај начин јавности се представља ружичаста слика о успјешном пословању, иако је то далеко од истине.

Један од главних проблема у пословању дистрибутивних зависних предузећа Електропривреде РС су огромни проблеми у наплати испоручене електричне енергије од купаца. Кад предузеће обави услугу или испоручи купцима робу, обавеза подузећа је да испостави фактуру према којој књижи потраживања од купца, одговарајући порез на додатну вриједност као и приход. Признавање прихода базира се на испоруци робе или услуге, независно о томе што новац није примљен, односно што добра и услуге нису наплаћени. У правилу потраживања старија од годину дана се отписују на терет расхода текуће године, а што предузeћа из система Електропривреде РС у правилу не поштују. У задњих неколико година независни ревизор је константно упозоравао на овај проблем, наводећи да није био у могућности да потврди старосну структуру  потраживања купаца, те сходно томе да се увјери у адекватност исправке вриједности потраживања од купаца. У суштини, менаџменту одговара што слабија наплата, јер сe на бази тих ненаплаћених потраживања, обрачунавају затезне камате, тако да дистрибутивна предузећа имају огромне приходе од камата (које су само обрачунате, а нису наплаћене), захваљујући којима највише остварују позитивно пословање. Наравно, ово се не може радити у недоглед, јер са једне стране расту ненаплаћенa потраживања од купаца, а са друге стране расту обaвезе (ако предузеће не може да наплати од купаца, онда се мора задужити како би финансирало своје редовно пословање).

Тако су укупне обавезе предузећа из система електропривреде (МХ «ЕРС» Матичног предузећа а.д. Требиње и 11 зависних предузећа) у десет протеклих година повећане за невјероватних 550 милона КМ, (са 270 милона КМ колико су износиле 2005. године на 821 милиона КМ колико износе 2014. године), а да при томе није било значајних улагања у изградњу нових капацитета.

Из Извјештаја независног ревизора по консолидованим финансисјким извјештајима Холдинга за 2014. годину (консолидовани финансијски извјештај Матичног предузећа и 11 зависних предузећа) види се да су потраживања од купаца по основу испоручене електричне енергије, извршених услуга и обрачунатих камата, достигла алармантан износ од 488.042.000 КМ, а од тога износа отписано је 263.463.000 КМ, од чега 114.404.000 КМ у 2014. години.

Независни ревизор је, цитирам, навео следеће:
„Потраживања од купаца по основу испоручене електричне енергије, извршених услуга и обрачунатих камата на дан 31.12.2014.године износе 450.755.000 КМ (за које је извршена исправка вриједности од 258.279.000 КМ), односно репрограмирана потраживања за електричну енергију 37.287.000 КМ (за које је извршена исправка вриједности од 5.184.000 КМ). Руководство Холдинга је извршило обезврјеђење за процјењена ненаплатива потраживања у укупном износу 263.463.000 КМ, док за остала доспијела потраживања руководство Холдинга сматра да су и даље наплатива“.

Линк на којем се може преузети Ревизорски извјештај консолидованих финансисјки извјештаја МХ "ЕРС" за 2014. годину (консолидовани финансијски извјештај – збирни извјештај свих 12 предузећа из система електропривреде):

Појединачни ревизорски извјештаји 11 зависних предузећа из система ЕРС су на сајту Бањалучке берзе.

Независни ревизор је изразио “мишљење са резервом” по консолидованим финансијски извјештајима МХ "ЕРС" за 2014.годину, што је веома блага констатација узимајући у обзир утврђене пропусте, односно разлику између приказаног резултата пословања и стварно оствареног.
Главни разлог за давање „мишљења с резервом“ лежи у чињеници да су поједина зависна предузећа извршила корекцију добитка из ранијих година у нето износу од 139.310.000 КМ, од чега се највећи дио у износу од 114.404.000 КМ односи на додатну исправку вриједности ненаплаћених потраживања од купаца (највећи отпис ненаплаћених потраживања извршила је „Електрокрајина“ у износу од 73,83 милиона КМ), супротно Међународним рачуноводственим стандардима и за тај износ прецјенила резултат пословања за 2014. годину. Предузећа су са једне страна приказала да су пословала позитивно, а са друге стране су смањила капитал за укупно 139.310.000 КМ. Суштина ове књиговодствене гимнастике је у томе, да се расходи од исправке вриједности потраживања не књиже кроз биланс успјеха текуће године (како је прописано са Међународним рачуноводственим стандардом (IAS) 8) и тако се прикрије висина оствареног губитка.

Дистрибутивна предузећа из система ЕРС РС су једноставно акумулирана ненаплаћена подраживања отписала директно на терет нераспоређене добити (капитала) и тако покушала да сакрију остварене губитке од јавности. Не ради се о случајној књиговодственој грешци, него о намјерном лажирању финансисјких извјештаја. Да није ријеч о случајној грешци , види се из Извјештаја независног ревизора по финансисјким извјештајима „Електрохерцеговине“ за 2013. годину (http://www.blberza.com/Pages/DocView.aspx?Id=45940), кад је први пут урађена ова књиговoдствена гимнастика. Кад је независни ревизор навео да овакав начин отписа ненаплаћених потраживања није у складу са Међународним рачуноводственим стандардом (IAS) 8 извршена је корекција (исправка) финансисјких извјештја. Међутим, обзиром да је проблем ненаплаћених потраживања досегао огромне размјере, одлучено је да се у 2014. години изврши отпис дијела ненаплаћених потраживања свих диструбутивних предузећа супротно Међународним рачуноводственим стандардима и тако покушају сакрити остварени губици.

Независни ревизор је, цитирам, навео следеће:
“Холдинг је извршио корекцију нераспоређеног добитка из ранијих година у нето износу од 139.310.000 КМ, од чега се највећи дио у износу од 114.404.000 КМ односи на додатну исправку вриједности ненаплаћених потраживања од купаца.Наведени третман евидентирања умањења вриједности ненаплаћених потраживања од купаца није у складу са Међународним рачуноводственим стандардом (IAS) 8–„Рачуноводствене политике, промјене рачуноводствених процјена и грешаке“, по коме се промјене у рачуноводственим процјенама евидентирају проспективно, односно од момента настанка промјене преко текућег резултата, а не кроз раније рачуноводствене периоде.Такође, и зарада по акцији Холдинга би требала бити коригована у складу са наведеним.
Преостали износ корекције почетног стања нераспоређеног добитка из ранијих година у износу од 24.906.000 КМ се односи на корекцију осталих грешака из ранијих година која није урађена у складу са захтјевима наведеног Стандарда, по којем се захтијева да се за износ корекција које се односе на претходне обрачунске периоде, изврши корекцијом упоредних података у Билансу успјеха и Билансу стања, а не директно на нераспоређеном добитку из ранијих година..
Поред наведеног, поједина електродистрибутивна зависна друштва нису била у могућности да презентују адекватну старосну структуру наведених потраживања од купаца за испоручену електричну енергију (ради се о Електрокрајини), која би била основ за обрачун исправке вриједности у консолидованим финансисјким извјештајима за 2014.годину. Сагласно напријед, наведеном независни ревизор, није могао да се увјери у надокнадиву вриједност потраживања од купаца на дан 31.12.2014.године, као и у потенцијалне ефекте додатне исправке вриједности потраживања на приложене финансијске извјештаје Холдинга. Обзиром да се није могао увјерити у надокнадиву вриједност потраживања од купаца на дан 31.12.2014. године, независни ревизор се није могао ни увјерити ни у остварене приходе од наплаћених исправљених потраживања код појединих електро дистрибутивних зависних друштва“.

Такође, поједина предузећа су неосновано повећала приходе, и то:
„Електро Бијељина“ је обрачунала 3.160.289,00 КМ прихода од наплаћених исправљених потраживања, за које се независни ревизор није могао увјерити да су стварно остварени.  Поред наведеног, незавиcни ревизор је сматрао да је „Електро Бијељина“ прецјенила пословне приходе за 10.553.000 КМ по основу преузимања прикључака  на основу преузете имовине (мјерних инструмената) од купаца електричне енергије, без накнаде. Дакле, „Електро Бијељина“ је по основу потписаних уговора са купцима од истих преузела мјерне инструменте, те процјењену вриједност мјерних инструмената књижила као приход (ово је урадила само „Електро Бијељина“ иако су и остала дистрибутивна предузећа потписивала сличне уговоре са купцима).

За овакав третман неоснованог повећања прихода, независни ревизор наводи следеће:
 „Остали пословни приходи Холдинга за 2014.годинуу износу од 19.950.000 КМ, од чега се највећи дио у износу од 10.553.000 КМ односи на приход по основу преузетих прикључака од потрошача у току 2014. године. Наиме, „Електро Бијељина“ је у току 2014. године извршила признавање прихода по основу преузимања прикључака на основу преузете имовине (мјерних инструмената) од купаца електричне енергије, без накнаде у складу са Законом о електричној енергији (“Службени гласник РС”, број: 8/08; 34/09; 92/09 и 1/11). Наведени приходи су признати у износу фер вриједности преузете имовине. Наведени третман није у складу са Тумачењем ИФРИЦ 18 „Пренос средстава од купаца“, који дефинише да, уколико је континуирано пружање услуга идентификовано као дио уговора са купцем, период током кога се признаје приход за ту услугу генерално се одређује на основу услова из уговора са купцем. Уколико пак уговором није дефинисан тај период, приход се признаје током периода који не смије бити дужи од корисног вијека трајања пренијетог средства коришћеног у пружању континуиране услуге.Сагласно наведеном, Холдинг је више исказао остале пословне приходе у пословној 2014.години за износ од 10.553.000 КМ, односно мање исказало разграничене приходе на дан 31. 12. 2014. године за наведени износ“.

Да би „испеглали“ катастрофалне резултате пословања термоелектране (РиТЕ Гацко и РиТЕ Угљевик) су од 01.10.2014. године примјенили нови начин признавања прихода (који су у претходним годинама није обрачунавао), те књижили пословне приходе од активирања нових копова угља. Приходи од активирања нових копова угља износили су за РиТЕ Гацко 8.600.234 КМ, а за РиТЕ Угљевик 10.455.266 КМ. Суштина је у томе, да су термоелектране отварање новог копа угља књижиле као приход иако тај приход није стварно настао. Нови коп угља служи као сировина за добијање електричне енегије, чијом продајом термоелектране остварују приходе.
Фризирањем финансисјких извјештаја, и књиговодственом гнимнастиком, а која се само у једном дијелу може видјети из извјештаја незавинсог ревизора, зависна предузећа Електропривреде РС су значајно прецијенила своје приходе са једне стране, те значајно подцијенила расходе са друге стране, како би од јавности прикрили стварно стање у Електропривреди РС. Уколико се приказани нето резултат коригује са само уоченим  неправилности које су наведене у извјештајима независног ревизора, може се закључити да су зависна предузећа из система Електропривреде у 2014. години остварила збирни губитак у износу од 175 милиона КМ, што је приказано у следећој табели :

У складу са чланом 24. Закона о јавним предузећима („Службени гласник Републике Српске“ број75/04 и 78/11) за сачињавање вјеродостојних књиговодствених евиденција је одговоран Надзорни одбор предузећа. Али се овде одговорност треба проширити и на Владу РС која је свјесно, иако је била упозорена да су финансисјки извјештаји фризирани, исте усвојила.

Да би прикрили огромне размјере лажирања финансијских извјештаја, поједина предузећа нису испунила законску обавезу из члана 285.став 1. тачка б) Закона о тржишту хартија од вриједности („Службени гласник Републике Српске“ број 92/06, 34/09, 30/12, 59/13, 108/13), односно нису објавила извјештај о извршеној ревизији финансијских извјештаја за 2014. годину, све док Бањалучка берза по налогу Комисије за хартије од вриједности РС, Рјешење број 01-УП-34-568/15 од 04.09.2015. године није зауставила трговање њиховим акцијама (ово је први пут у историји Бањалучке берзе да је акцијама појединих предузећа из система Електропривреде заустављано трговање). Каква је ово порука за домаће и стране инвеститоре, можемо само замислити. Очигледно је да је жеља да се катастрофални резултати пословања у 2014. години сакрију од јавности јача од њихове законске обавезе. Ево линка на коме можете преузети наведено обавјештење :

Наравно ово су само недостаци које је уочио независни ревизор, и с правом се може претпоставити да је стварно стање заправо још и горе. Чињеница да је независни ревизор дао овако „млако“ мишљење, односно „мишљење са резервом“, на консолидоване финансисјке извјештаја МХ "ЕРС" за 2014. годину и финансисјке извјештаје појединих зависних предузећа из система Електропривреде РС поред уочених значајних недостатака, ставља сумњу и на његову објективност. Разлоге за то можемо тражити у томе да ревизорска кућа „Deloitte“ д.о.о. Бања Лука ради ревизију свих 12 предузећа из система Електропривреде РС у задњих 11 година (од 2004. године до 2014. године, што се може видјети на сајту Бњалучке берзе) и да за то наплаћује масну накнаду.

Иако је чланом 29. Закона о рачуноводству и ревизији Републике Српске („Службени гласник републике Српске“, бр. 36/09 и 52/11) прописано да ревизорска кућа може вршити ревизију финансијских извјештаја акционарског друштава узастопно до пет година, односно још двије године уколико ревизију врши други ревизор, Електропривреда РС и ревизорска кућа „Deloitte“ д.о.о. Бања Лука свејсно крше наведену одредбу закона.

Чињеница је да је Предузеће за ревизију и консалтинг „Deloitte“ Бањалука , поред претходно описаног односа у редовној ревизији , изабрано и за консултанта за комплетну реорганизацију Мјешовитог холдинга „Електропривреда Републике Српске“ на врло упитном јавном позиву на којоме је заинтересованим фирмама остављен невјероватно кратак рок од само 8 дана да се припреме и пријаве  на тендер за потпуну реорганизацију највећег јавног предузећа у Републици Српској. О овоме је раније писао пословни портал: www.capital.ba.

Иако је збирни стварни нето губитак 11 зависних предузећа из система Електро привреде РС досегао износ од близу 175 милиона КМ, МХ „ЕРС“ Матично предузеће а.д. Требиње је у 2014. години остварило нето добитак од 23.862.924 КМ. Мјешовити Холдинг Електропривреда Републике Српске Матично предузеће а.д. Требиње поред функције управљања 11 зависних предузећа, обавља и функцију посредника у промету произведене електричне енергије. Дакле добитак МХ „ЕРС“ Матичног предузећа а.д. Требиње настаје од разлике у цијени, купује електричну енергију од произвођача и продаје дистрибутивним предузећима. Такође, преко МХ „ЕРС“ Матичног предузећа а.д. Требиње се обавља сав извоз вишкова електричне енергије (углавном преко фирме Вука Хамовића -ЕФТ и Војина Лазаревића - Руднап). Иако зависна предузећа грцају у проблемима, МХ „ЕРС“ Матично предузеће а.д. Требиње као трговац електричном енергијом остварује какву такву добит и то се престваља јавности као успјех.

Добитак МХ „ЕРС“ Матичног предузећа а.д. Требиње из 2013. године се користио за покриће буџетских рупа. Принцип пребацивања добити у Буџет РС је следећи: Акцијски фонд Републике Српске је 100% власник МХ „ЕРС“ Матичног предузећа а.д. Требиње, тако да се сва добит уплаћује на рачун Акцијског фонда, који је даље просљеђује у Буџет РС. Наиме, чланом 8. Закона о Акцијском фонду Републике Српске који је усвојен у марту 2013. године прописано је да Влада РС може донијети одлуку да се дио средстава који се односи на новчане приливе из прихода Фонда уплати у Буџет Републике Српске. МХ „ЕРС“ Матичног предузећа а.д. Требиње је у 2013. години исплатио дивиденду Акцијском фонд Републике Српске у износу од 26.792.616 КМ, који је тај новац одмах прослиједио у Буџет РС. Принцип да правно лице (предузеће, фонд или нешто дуго) може исплатити дивиденду од прихода, колико ја знам не постоји  нигдје у свијету. Дивиденда се искључиво исплаћује из остварене добити, а не из оствареног прихода, те би у овом случају Акцијски фонд Републике Српске могао да уплати дивиденду у Буџет РС само уколико оствари добит, а коју због пада цијена акција на Бањалучкој берзи тешко може остварити.

Невјероватно је да МХ „ЕРС“ Матичног предузећа а.д. Требиње има огромне дугове за преузету електричну енергију од производних предузећа од близу 170 милиона КМ, а исплаћује дивиденду у Буџет РС. Само да подсјетим да МХ „ЕРС“ Матично предузеће а.д. Требиње дугује Хидроелектрани на Дрини 70.177.951 КМ, као и  67.792.945 КМ Хидроелектрани на Требишњици, што је више од двоструког износа  њихових годишњих прихода. То практично значи да рецимо Хидроелектране на Дрини тек за 24 мјесеца наплате испоручену електричну енергију. МХ „ЕРС“ Матичног предузећа а.д. Требиње има пара да плаћа дивиденду у Буџет РС, а нема средства да плати обавезе за преузету електричну енергију чиме додатно погоршава положај производних предузећа.

Забрињавајуће је, да је независни ревизор у својим извјештајима за три зависна предузећа: „Електрокрајину“, „Електро Пале“ и РиТЕ Гацко навео да недостатак обртне имовине (јер су им краткорочне обавезе веће од обртне имовине) може утицати да предузећа неће моћи да исплаћују своје текуће обавезе у року доспијећа, те индиректно довео у сумњу могућност да наведена предузећа наставе пословати у складу са начелом сталности пословања. Руководства наведених предузећа се са истим нису сложила, јер су сматрала да ће, између осталог, планирано повећање цијене електричне енергије стабилизовати пословање у будућности.

Из Извјештаја независног ревизора је видљиво да је „Електрогосподарство Словеније - развој ин инжењеринг“ д.о.о. Марибор (као правни насљедник друштва („Електрогодподарство“ Словеније које је пословало у оквиру Словеначке електропривреде) тужило зависно предузећа РиТЕ Угљевик за 1.416.402 000 КМ, за неиспоручену електричну енергију, по основу заједничког улагања у РиТЕ Угљевик. Тужилац је у 2014. години покренуо арбитражу против БиХ пред међународним центром за рјешавање инвестиционих спорова у Вашингтону и покренуо арбитражни поступак пред „ad hoc“ арбитражом у Србији, што може представљати удар на сам опстанак Електропривреде РС у будућности.

Иако су резултати пословања веома лоши, зависна предузећа из система електро привреде РС из године у годину повећавају број запослених. Подаци су преузети из биланса успјеха предметних предузећа, који приказује просјечан број запослених по основу стања на крају мјесеца, тако да се обим предизборног запошљавања тек види из података за прво полугодиште 2015. године.

У цијелу ову анализу нису укључене инвестиције у „ХЕ Дабар“ д.о.о. Требиње, која до сада износе 50.000.000 КМ, са удјелом МХ „ЕРС“ Матичног предузећа а.д. Требиње у износу од 15.000.000 КМ (30%) и ЗП „ХЕ на Требишњици“ а.д. Требиње у износу од 35.000.000 КМ (70%). Разлог за то је у чињеници да је „ХЕ Дабар“ организован као ДОО, па самим тим није дужно да објављује информације на сајту Бањалучке берзе, али ни на другим медијима, тако да је ова инвестиција обавијена велом тајне.

Износ потраживања од Бобар банке:
У табели испод су наведеа потраживања која су наведена у Извјештајима незавиног ревизора РС:

Претпостављам да ово није коначна цифра, јер су вјероватно дио депозита који је остао у Бобар банци сакривен. Могуће је да су рачуни „Хидроелектрана Дабар“ д.о.о. Требиње били у Бобар Банци. Да подсјетим да је негдје у трећем кварталу 2014. године извршено повећање основног капитала привредног друштва „Хидроелектрана Дабар“ д.о.о. Требиње, у укупном износу од 19.000.000 КМ. Могуће је да је намјенски рачун за докапитализацију „Хидроелектране Дабар“ био отворен у Бобар Банци.Не могу да тврдим али не могу ни да искључим да се ово догодило.Једноставно, све што је у вези са инвестицијом у ХЕ „Дабар“ не може се наћи на јавно доступним извјештајима.

Ремонт РиТЕ Угљевик
Редовни годишњи ремонт у 2014. години требао је да траје  40 дана, али је дошло до непланског продужења редовног ремонта на 71 дан, проузрокованог кваром на турбогенератору. Према информацијама из саме Термоелектране финансијска средства за ремонт су била на нивоу из 2013. године, али је проблем у томе што су услуге подизвођача дупло скупље него прошле године, а материјали који се уграђују јефтинији. Поред наведеног, за веома сложени ремонт изабрана је анонимна фирма, што је на крају проузроквало квар генератора. Према мојим информацијама РиТЕ Угљевик је преко Правобранилаштва РС поднио тужбу за надокнаду штете, против предузећа које је радило ремонт. Поставља се питање ко је одговоран што се за извођење радова изабрала анонимна фирма, јер се ради о веома сложеном и захтјевном ремонту.

Недостатак угља РиТЕ Гацко
РиТЕ Гацко је запало у проблеме обезбјеђења довољних количина угља за нормалан рад термоелектране. Због неодговорног рада органа Предузећа дошло је до заостатака у скидању откривке и међуслојне јаловине цца 11.812.270,00 м3ч.м. Разлог за ово је углавном субјективне природе, који се огледа кроз:
недостатак потребне опреме за ископ и транспорт јаловине и угља;
кашњење у реализацији радова на ревитализацији континуалне опреме;
проблем расположивости производне механизације;
недостатак радне снаге на руковању рударском опремом и механизацијом;

Евидентно је да је руководство РиТЕ Гацко знало још 2010. године да се резерве угља у постојећем копу исцрпљује почетком 2015. године и да је до тад потребно извршити припреме новог копа, односно скинути откривку и међуслојну јаловину. Међутим, због јавашлука руководства РиТЕ Гацко нови коп није припремљен на вријеме.

Термоелектрана Гацко дошла је у проблем да обезбиједи довољне количине угља за несметан рад. Термоелектрана Гацко о томе је обавјестила Владу РС почетком маја мјесеца 2015. године. У тој информацији наведено је да Термоелектрана Гацко  може обезбиједити угаљ за несметан рад најкасније до краја мјесеца, након чега је хитно потребно прећи на отварање и експлоатацију угља са новог копа - „повлатне зоне“ (450 м удаљене од тренутне контуре поља „Ц“) и тражила од Владе РС доношење хитних мјера за стабилизацију рада Термоелектране, и то: експропријацију земљишта неопходног за реализацију наведеног рјешења, чија је вриједност око 3 милиона КМ и одобрење инвестиционих улагања у висини од 9 милион КМ за отварање новог копа за које Друштво нема сопствене капацитете те је неопходно ангажовати услуге „трећих лица”.

Када се све ово претходно потпуно непристрасно сагледа , јасно је да је Електропривреда РС „златна кока“ за режимске владаре који већ пуну деценију управљају овим системом и арче најквалитетнији ресурс Републике Српске.Човјек мора да се најежи при помисли каква је права истина о размјерама пљачке у овом систему која остаје тајна у смислу користи коју су стекли многи људи из управљачких структура овог система као и из странака на власти из чијих су редова управљачки кадрови. Иако је пљачка остала јавна тајна , немогуће је сакривати до вијека и лоше стање у Електропривреди РС. Ревизорски извјештаји откривају бар дијелић лошег стања у цијелом систему.

Бројни су примјери фаворизованих добављача у Електропривреди. Када би се сабрала сва вриједност послова које је добила Калдера компанија из Лакташа у протеклих 10 година у Електропривреди РС сигурно би укупна сума била стотине милиона КМ.Код набавке горива за термоелектране годинама се врши одабир под директним политичким диктатом врха СНСД-а. Само у последње вријеме директно из врха РС врши се притисак на директоре термоелектрана у Гацку и Угљевику да по сваку цијену у наредне три године снабдијевање нафтним дериватима врши Нестро петрол. Иако су јавни тендери давно расписани, иако Нестро петрол ни на једном није био први (у Гацку чак шести а у Угљевику трећи) већ је најбољу понуду дао Супер петрол ( у Угљевику за 1 милион КМ јефтинији од Нестро петрола) врше се притисци на све учеснике тендера који су испред Нестро петрола да се повуку. У Гацку су се сви повукли и Нестро петрол је добио трогодишњи уговор, али у Угљевику притисак није уродио плодом па је  изабран Супер петрол. Директно од стране највишег руководства СНСД-а и Републике Српске врши се притисак на директорицу ЕПРС и на директора Термоелектране Угљевик од којих се  тражи да пониште тендер и да посао додијеле Нестро петролу како год знају.

Управо због свега претходног нико нема право да терет пљачке, јавашлука , безобразлука и незнања пребацује на леђа грађана кроз поскупљење електричне енергије о којем се поново све гласније прича.

Ако се то деси а странке чланице „Савеза за промјене“ не изађу на улице и не спријече овакву одлуку ванпарламентарним отпором заједно са грађанима Српске , „Савез за промјене“ ће бити директни саучесник у безочној пљачки и отимачини. И биће једнако крив за стање у цијелом друштву као и режимске странке које су ово стање директно произвеле.
Линкови појединачних ревизорских  извјештаја 11 зависних предузећа из система ЕРС: