недеља, 07. јун 2015.

Na margini vikenda

piše: Slobodan Vasković

Dok se Papa spremao da poleti za BiH, ja sam već bio u Parku na jutarnjem mimohodu.

Okasnio sam, Jutarnji Penzosi su mi već bježali pun krug. Žurim da ih stignem. Furam (ovu brzinsku odrednicu treba uzeti baš uslovno) paralelno sa glavnom ulicom, kad mi u susret ide Trojka: Policijsko auto sa treptačima na lagano, Crni Audi, Drugi policijski auto sa treptačima na lagano. A ja u šorcu. Baš neprijatno.

Usporim furanje i ugledam Željku. U 6 i 15 ujutro. Na zlo mi je svanulo. Samo se meni može desiti da mi Dan počne tako bezidejno, nekompetentno, isprazno...

Trojka otplovi, sustigoh nekako Penzose. Dogovaramo opklade, kvote, na Igora i Mileta. Stavljam sve na Igora, neki ulažu na Mileta, a jedan čak na Bosića. Kakve veze ima Bosić sa SNSD-om? Nema veze, ali opklada je opklada. Ok. Pristajem: Rok je 1. Juli. Ko izgubi plaća kafe negdje u Rosuljama.

Nabacujem da sam vidio Željku. Odmahuju rukom. Imaš li šta pametnije jutros? Nemam ništa.

Idemo na sprave za vježbanje. Da se naslonimo na njih. I prozborimo još koju. Dok naslonjeni zborimo, protrča Nikola: 82. godine, a istrči pun krug. Trči već 35 godina. Politika ga ne zanima. Sretan Čiča.

Na margini Papinog dolaska u BiH, izlazim iz Parka. Sa nadom da neću to jutro vidjeti ništa više tako šuplje poput Željke.

Ali nije moje jutro. Naletim na onog Papka Miljkana. Zastupnika mafijaškog smeća. Prvi Papak među zastupnicima. Najveći. Šteta je ne upoznati ga: imaš nedostatak u životu, jer takav skorojević se rijetko, baš rijetko sreće. Endemski Papak.

Kad god ga vidim naježim se. Od gađenja. Ne bih to smeće mogao ni šutnuti, pa kraj njega prolazim ne dišući. Da me smrad ne bi ugušio.

Dokopah se haustora. Konačno.

Utom je i Papa sletio u Sarajevo. Pa gore dole. Gledam samo marginu, a na margini prijema u Predsjedništvu Mile u drugom redu. Zajedno sa Čavarom. Tu ih je Ivanić šutnuo. Iako je Mile tražio prvi red. Nije više bilo karata. A nije više toliko ni bitan. Kao ni Čavara.

Mile je cijelu subotu bio na margini. Papa je dominirao vazdan. Nakon čega je preuzela Barselona. Tri laka komada.

Noć je vrela. I nedeljno jutro. Odustajem od Parka. Ne bih mogao podnijeti Željku dva jutra zaredom. Možda onako rano dolazi u vladu da počisti. Bar nešto korisno da uradi.

Neodlaskom izbjegavam i Endemskog Papčinu.

Potreban mi je čist vazduh. Odlazimo u etno Ljubačevo. Domaćin je baš to fino sve napravio. Stare zaprege, točkovi, mijehovi, drljače, kace, kolibe... Izgledaju romantično. Kakva varka. Život u njima bio je pakao.

U etno selu stotinjak stepenika uzbrdo kao uznos. Stavljam herciku na kušnju. Do 86-e bilo je kako treba, nakon toga duša na nos. Još će biti tika - taka, premda ne baš ritmično i kvalitetno.

Skotrljah se nekako do „ispod sača“. Tika-taka ubrza od mirisa, pogleda  i sreće. Volim taj zvuk.

Zamolio sam da nam hranu posluže na panju. Kad mi je već glava stalno na njemu, što ne bi bila i hrana. I prihvatili su. Preporučujem svakom da ode, pogleda šta je vrijedan čovjek napravio u Ljubačevu, plati ulaznicu i tako simolično pomogne dalji razvoj. I odmori na panju ispod lijeske. Prirodno okruženje.

Povratak u Banjaluku. Pregled događaja. Mile je imao vrlo snažan i dug izliv mozga u Srnu. Marginalno vrištanje gubitnika. Šta drugo reći za osobu koja na kraju političke karijere želi da bude šef Boži, Momčilu, Voji Maksiju i ostalim stanovnicima političke Gerijatrije. Kojima čak ni Bili Piton, stari nekrofil, ne bi dao kredit. Toliko su potrošeni.

Novak je izgubio. Šteta. 

Sutra je ponedeljak. Furanje u Parku obavezno. Možda i Igor nešto tvitne. Sigurno je već okopao krompir.

Meteorološka prognoza je idealna za motiku u SNSD-u.