недеља, 06. октобар 2013.

Dodik i Lagumdžija pokušavaju privatizovati hidropotencijale

Piše: Slobodan Vasković

Milorad Dodik i Zlatko Lagumdžija odlučni su u namjeri da pod svoju ličnu kontrolu stave hidropotencijale na rijeci Drini i otpočnu na tom polju zajedničke privatne unosne poslove.
Sve je fino uvijeno u “sukob” SNSD-a i SDS-a, “odbranu” entitetskih/nacionalnih interesa, “saradnju” sa Srbijom, “želju” za odlaskom OHR-a …, a suština je da iza svega stoji goli lični interes. Idemo redom.  

"Našli smo danas formulu da i Srbija i BiH treba da rade zajedno na Drini, uz saradnju sa stranim partnerima", rekao je Zlatko Lagumdžija lider SDP-a BiH nakon sastanka sa Miloradom Dodikom, čelnikom SNSD-a.
Lagumdžija je još rekao da su zajednička ulaganja u sliv srednja Drina projekat vijeka, na kojem će raditi vlade Republike Srpske i Federacije BiH.

Dodik je rekao da je ovaj projekat isplativ samo u varijanti kada je dogovoren sa italijanskim partnerom.
"Projekat ima perspektivu i ovo je jedini način da se nešto napravi na Drini", rekao je Dodik. (agencije)

Ono što ni Dodik ni Lagumdžija nisu rekli jeste da će njihovi lični interesi maksimalno biti ugrađeni u “projekat vijeka”  u slivu Srednja Drina, ukoliko uspiju u svojim nakanama.

Prva prepreka na tom putu im je Mirko Šarović, ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa u Savjetu ministara BiH, koji odbija da potpiše dokumente na osnovu kojih bi Dodik i Lagumdžija mogli preko entitetskih vlasti davati koncesije zainteresovanim za gradnju hidroelektrana na Drini, a preko Elvedina Grabovice i Branislave Milekić, svojih ljudi u Elektroprivredama oba entiteta, kontrolisati tokove novca u tim projektima. I ugraditi se u te pare.

Naravno, uz to ide i kontrola “Elektroprenosa BiH” (za koji je, takođe, nadležan Šarović), gdje bi svoj “dil” našao i HDZ, jer bi na čelo te firme (ukoliko se njihov plan realizuje do kraja), koja na računima ima stotine miliona maraka, došao Matan Žarić, blizak saradnik Dragana Čovića. Još bitnija referenca za Žarića jeste da je izuzetno blizak saradnik Vuka Hamovića, što je ime koje u potpunosti raskrinkava cijelu ovu priču i stvarne ciljeve Dodika i Lagumdžije.   

Sve ovo prikriveno je lažnom pričom oko entitetskih ovlasti i njihove odbrane, a pričaju je, svako na svom bunjištu, i Dodik i Lagumdžija.

Sada sve međunarodne ugovore odobrava Predsjedništvo BiH, koje Dodik i Lagumdžija ne kontrolišu. Pred tom institucijom su i ugovori, koje je Dodik potpisao sa Silvijom Berluskonijem, o izgradnji HE na Drini. Predsjedništvo BiH još uvijek nije odobrilo njihovu realizaciju (a prema svim informacijama neće je ni odobriti), što Dodika i Lagumdžiju tjera da odlučivanje o ovim projektima po svaku cijenu prebace na entitetski nivo.

Upravo zbog Berluskonija, Dodik je nakon sarajevskog sastanka ustvrdio “da je ovaj projekat isplativ samo u varijanti kada je dogovoren sa italijanskim partnerom”,  a Lagumdžija mu tercirao “poslom vijeka”. Dodik je “italijanskog partnera” (Berluskonija) locirao kod Foče, a Lagumdžija bi ga, ukoliko uspije u ovoj nakani, stacionirao kod Goražda.

Zato se ruši Šarović, koji ne dozvoljava da Dodik i Lagumdžija preuzmu ove poslove. Bar ne njegovom odlukom, jer je svjestan da bi, izlazeći im u susret, otvorio sebi vrata zatvora.

Kako bi realizovali svoje nakane nije dovoljno da se smijeni Šarović, već i da se promijene određeni zakonski akti. Dodik i Lagumdžija su u Sarajevu, stoga, usaglasili i tekst prijedloga zakona o državnoj i vojnoj imovini i prijedloga zakona o preduzeću "Elektroprenos BiH".

Dodik i Lagumdžija pokušavaju ovim zakonom razdijeliti državnu imovinu na način da bi oni (svako u svom entitetu) došli do kontrole nad hidropotencijalima. A nakon toga, bi ih rasprodali po svom ličnom nahođenju. Za početak Bersluskoniju, sa kojim je Dodik već potpisao ugovore, ne pitajući nikoga iz RS u vezi sa tim.

Na ovom mjestu pada svaka priča o tome kako Dodik čini to što čini “u ime interesa RS”, jer je jasno da sve radi zbog ličnih motiva. Isto je i sa Lagumdžijom, a žure da sve završe za ovog mandata, kako bi, kratkoročno,  došli do milionskog “keša” za izbornu kampanju, a, dugoročno, sebe ugradili u te projekte, bilo kroz akcije ili na neki sličan finansijski isplativ način.

Pokušaj da se sve opravda daljom “decentralizacijom BiH”, je smiješan, jer Lagumdžija, svakako, nije neko ko bi radio na decentralizaciji BiH, ali je, svakako, osoba koja bi sve učinila za svoj lični interes. (Po čemu je “pljunuti” Dodik.)

Uostalom, Dodik je ovim dogovorom  o prijedloga zakona o državnoj i vojnoj imovini “gurnuo” snažno BiH ka NATO, a godinama tvrdi da je protiv članstva u toj organizaciji, pa je čak nerijetko pominjao i referendum na kojem će se građani odlučiti da li žele u NATO ili ne.

“Rješavanje vojne imovine znači aktiviranje akcionog plana za članstvo u NATO, ali od aktiviranje tog plana, pa do članstva može da protekne 10 godina, a i mnogo više", rekla je premijerka Željka Cvijanovićeva, nakon sarajevskog sastanka, pokušavajući nemušto da opravda najnoviji Dodikov politički zaokret.

Svojim istupom Cvinanovićeva nije ništa demantovala, već, zapravo, potvrdila šta je na djelu, a “žvakanje” da “do članstva može da protekne 10 godina, a i mnogo više", samo još jednom svjedoči o tome koliko ona ama baš ništa ne zna. Sem da služi i to vrlo vrlo loše.

RWE otišao zbog nerazumnih zahtjeva?!
Vlada RS sklopila je dogovor i sa njemačkom firmom RWE, ali je ovaj ugovor pao u vodu, a da niko nikada nije objasnio zašto.
Vlada Republike Srpske je 15. maja ove godine donijela odluku o raskidu ugovora potpisanog 16. septembra 2012. godine sa njemačkom kompanijom RWE o strateškom partnerstvu u istraživanju, razvoju, izgradnji i korištenju hidroenergetskog potencijala gornjeg sliva Drine, ne navodeći koji su konkretni razlozi raskida posla teškog 460 miliona evra.

Do raskida saradnje, prema mojim informacijama, došlo je, jer je nekoliko visokih funkcionera RS pokušalo da se “ugradi” u cijeli posao, tražeći postotak u akcijama. Uputio sam dopis njemačkoj firmi 12.juna ove godine, da bi mi već sutradan bilo odgovoreno sledeće: “O razlozima neispunjavanja uslova dogovorne strane su dogovorile da ne govore, odnosno da ih zadrže u povjerenju".

Odgovor iz RWE
Uvaženi gospodine Vasković, mnogo Vam hvala na Vašem emailu. Kada je riječ o strateškom partnerstvu sa Republikom Srpskom možemo Vam dostaviti slijedeću izjavu: ovim putem potvrđujemo da je strateško partnerstvo za razvitak hidrocentrala na Gornjoj Drini okončano. Pregovaračka strana, pored RWE Innogy i Republike Srpske, bila je još i javno preduzeće koje se bavi snabdijevanjem energije ERS. Ugovor o strateškom partnerstvu se nalazio pod određenim uslovima. Rok za ispunjenje ovih uslova je istekao 24. aprila 2013. Zbog toga RWE izaražava svoje žaljenje. O razlozima neispunjavanja uslova dogovorne strane su dogovorile da ne govore, odnosno da ih zadrže u povjerenju".

Sehr geehrter Herr Vaskovic,
vielen Dank für Ihre E-Mail.
Zu der Strategischen Partnerschaft mit der Republik Srpska können wir Ihnen folgendes Statement geben:
Wir bestätigen hiermit, dass die Strategische Partnerschaft zur Entwicklung von Wasserkraftwerken an der Oberen Drina beendet wurde. Vertragspartei war neben RWE Innogy und der Republik Srpska das staatliche Energieversorgungsunternehmen ERS. Der Vertrag über die Strategische Partnerschaft stand unter verschiedenen aufschiebenden Bedingungen. Die Frist für die Erfüllung der aufschiebenden Bedingungen ist am 24. April 2013 verstrichen. RWE Innogy bedauert dies. Über die Gründe für den Nichteintritt der Bedingungen vereinbarten alle Seiten Stillschweigen.
Viele Grüße
Viola Baumann
RWE Innogy GmbH
External Communications
Gildehofstraße 1

Radončić se ogradio od dogovora Dodik-Lagumdžija

SBB Fahrudina Radončića izdao je saopštenje u kojem se ograđuje od dogovora Dodika i Lagumdžije.

"Povodom različitih interpretacija jučerašnjeg razgovora Radončić-Dodik u Sarajevu, Savez za bolju budućnost BiH saopćava da teme razgovora SNSD-a i SDP-a nisu bile u potpunosti iste kao i tokom susreta delegacija SNSD-a i SBB-a", navodi se u saopšenju. 

SBB navodi da sa Dodikom "nije bilo razgovora o Elektroprijenosu ili poslovima sufinansiranja entiteta u zajedničkim projektima, jer SBB u entitetskim vladama uopće nema svojih ministara".