уторак, 18. јун 2013.

Molba Rajku Vasiću

Piše: Slobodan Vasković

Dragi Rajko,

Uprkos tvom teškom proklizavanju i dalje sam tvoj vjerni čitalac. Tako sam iščitao i tvoj najnoviji uradak- „Unitarna Tetka Nata u Nezavisnim. A gdje crtež“. Neću se ovaj put osvrtati na tvoje dugogodišnje gigantske napore da stvoriš novi jezik (novjezik), ti malo Tolkinovsko serbsko čeljade (serbčeljade), ali moram priznati da jedan dio tvog uratka nisam spoznao, još manje razumio.

Sve sam shvatio do prvih Mokrozora, i ko su junaci i junakinje (Tetku Natu da ne spominjem, nju bih prepoznao i iz vladinog aviona), ali sledeći dio teksta  ne razumijem : „Njih koriste kad Vođi treba veći tiraž, pošto je Vođin mali. I kad treba da se dodvori Šefu a da se to ne adresira na Ga. Nesreća Mokrozora je što su oni na dnu ljestvice čak i Slugbe Paskovića koja mu je odmah predočila Dokumente U Mom Posjedu, pošto je ovaj pokušao da, po nalogu Vođe, malo brani i hvali Dodika”.

Zato bih te zamolio da mi do ujutro, kad ja hodam, pušim, šetam, opet hodam, pušim, čitam dokumente u mom posjedu, prezirem sve oko sebe, pojasniš o čemu se radi.

Dragi Rajko,
nadam se da ćeš mi izaći u susret, imajući u vidu tri stvari:
     - Zaista mi je stalo da znam na koga si misio u pomenutoj rečenici? (Paskovića sam razumio, ostalo ne).

      - Ja sam prvi koji ti je uputio ovakvu molbu.
3
      - Vidiš da te se ja nisam odrekao, kada su ti svi okrenuli leđa.

 Iskreno se nadam da ćeš mi izaći u susret. Sad odoh da spavam, ležim, sanjam dokumente u mom posjedu, koje sam ja, naravno, prvi objavio. I u snu i na javi.